Crkva Svetih apostola Petra i Pavla

Srpska Pravoslavna crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Beloj Crkvi, nedaleko od današnje granice sa Rumunijom, podignuta je u periodu od 1774. do 1780. godine. Predstavlja zaštićeno nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Gradnja crkve se poklopila sa dobijanjem statusa slobodne vojne varoši, koji je Bela Crkva dobila od Austrijskog carstva, 1777. godine.
Sama crkva je barokna građevina podignuta na temeljima starijeg hrama, kao jednobrodni objekat sa trolisnom apsidom, plitkim pevničkim ispadima i zvonikom izgrađenim nad zapadnim travejom. Na fasadi uočavamo uobičajene ukrase gde sokl i krovni venac dele fasadu horizontalno, a pilastri i profilisani okviri za prozore – vertikalno. Na zapadnom pročelju izgrađen je zabat sa volutama. U apsidi su tri polukružno zasvedene niše, a u naosu i nad horom izvedeni su sferni svodovi.
O izradi ikonostasa i zidnih slika govori zapis na severnom zidu, iznad srednjeg prozora: poznati drvorezbar Aksentije Marković uradio je konstrukciju 1793. godine, Pavel Đurković, slikar iz Budima naslikao je ikone za vreme stolovanja Josifa Jovanovića Šakabente, episkopa vršačkog, a Simeon Jakšić, žitelj Bele Crkve, oslikao je zidove i svodove 1810. godine. Temeljnu obnovu slikarstva ikonostasa i zidova, sa pozlatom, izveo je 1898. godine, Đoka Putnik sa sinom Ivanom. U crkvi se nalazi plaštanica koja je vezena u Beču 1769, a pripadala je starom hramu koji je postojao na mestu današnjeg.